Teško je danas biti roditelj! Obično to pišem u mojim gejming tekstovima, ali realno, sve je nekako problematičnije nego ranije. Nas su nekada plašili čikama na ulici i učili nas da ne razgovaramo sa nepoznatima, da ne uzimamo bombone od stranaca i da kažemo roditeljima ako nam neko priđe. Opasnost je imala lice i uglavnom se nalazila izvan kuće. Današnji roditelji mogu detetu deset puta da ponove ista upozorenja, a onda mu pred spavanje predaju telefon iza čijeg ekrana postoji čitav univerzum ljudi, algoritama, oglasa, prevara i sadržaja čiji uticaj često ni odrasli ne razumeju u potpunosti.
U AI vreme je sve postalo još komplikovanije. Fotografija više nije dokaz da se nešto dogodilo a glas koji ostavlja poruku ne mora da pripada osobi koju čujemo. Video može da bude napravljen bez kamere i lice koje gledamo na Instagramu možda nema mnogo veze sa licem osobe koja ga je objavila. Odrasli se svakodnevno pecaju na AI prevare, lažne oglase i izmišljene snimke poznatih. Od deteta koje tek uči kako svet funkcioniše očekujemo da prepozna nešto sa čim često ne umemo da se izborimo ni mi sami. A deca su pritom posebno ranjiva kada govorimo o njihovom izgledu, zar ne?
Meta je sada odlučila da deo tog problema oko izgleda ograniči. Posle istorijskog sporazuma sa američkim državama kompanija uvodi zabranu ekstremnih beauty filtera za maloletnike na Instagram i Facebook platformama. Filter koji za nekoliko sekundi može da promeni oblik nosa, vilice, usana ili kompletnu strukturu lica tako postaje i pitanje bezbednosti dece.
Filter i šminka
Beauty filteri su počeli prilično bezazleno. Malo lepša koža, drugačija boja usana ili virtuelne trepavice delovali su kao digitalna verzija šminke. Tehnologija je ubrzo otišla mnogo dalje. Današnji filter može da podigne jagodice, suzi nos, promeni vilicu, poveća oči i usne, izbriše teksturu kože i napravi lice koje u ogledalu ne postoji. Korisnik taj rezultat dobija trenutno i to bez šminke, Photoshopa i na par klikova.
Meta je još ranije ograničavala filtere koji simuliraju efekte estetske hirurgije za tinejdžere. Novim pravilima će biti blokirani i filteri koje kompanija naziva extreme makeup filters. Promena je deo mnogo većeg paketa mera za korisnike mlađe od 18 godina u američkim državama i teritorijama koje učestvuju u sporazumu. Ali, neće nestati svaki filter koji nekoga čini lepšim.
Prema uslovima sporazuma, obični efekti šminke i peglanja kože mogu da ostanu dostupni ukoliko ne menjaju značajno osnovnu strukturu lica ili ton kože. Fantastični efekti koji nekoga pretvaraju u vilenjaka, životinju ili crtani lik takođe nisu predmet iste zabrane. Granica će se povlačiti kod efekata koji lice idealizuju na način koji bi u stvarnom životu zahtevao estetsku intervenciju ili ekstremne tehnike šminkanja. I upravo ta granica će verovatno biti i najveći problem!
Ko postavlja granice?
Allure je početkom septembra otvorio važno pitanje, šta tačno znači ekstremni beauty filter? Jedna osoba može da smatra da su veće usne samo digitalna šminka. Druga će isti efekat videti kao simulaciju filera. Sužen nos može da izgleda kao obična korekcija fotografije ali može da bude i digitalna verzija rinoplastike. Kada se takve promene spoje sa AI alatima koji rade sve bolje prirodnije, granice postaju još mutnije.
Problem dodatno komplikuje provera godina. Zabrana malo znači ako trinaestogodišnjak jednostavno navede da ima 20 godina. Meta već koristi AI tehnologiju kako bi prepoznala naloge za koje sistem proceni da pripadaju tinejdžerima čak i kada je na njima navedena godina rođenja za punoletno lice. Kompanija tvrdi da sistem ne pravi biometrijski otisak lica, već analizira različite signale i vizuelne obrasce kako bi procenio da li nalog možda pripada maloletnoj osobi.
Tu se pojavljuje novi paradoks digitalnog roditeljstva. Potrebna nam je bolja provera godina da bi deca bila zaštićena a istovremeno želimo što manje prikupljanja njihovih ličnih podataka.
Ogledalce, ogledalce moje…
Poseban problem beauty filtera kod tinejdžera leži u tome što se koriste u godinama kada se odnos prema sopstvenom telu tek formira. Zamislite dete od 13 godina koje svakog dana otvori kameru i prvo vidi lepšu verziju sebe. Koža je savršena, nos je nešto manji, usta punija i vilica pravilna. Posle nekoliko sati kada se telefon ugasi, vidi se nešto skroz drugačije. Realno, to znamo i mi stariji kada pokušamo da malo koristimo filtere i onda se uplašimo svog odraza u ogledalu jer vidimo stranca. Taj trenutak može da bude mnogo značajniji nego što deluje odrasloj osobi koja filter koristi iz zabave.
Istraživanja već godinama ispituju vezu između društvenih mreža i nezadovoljstva izgledom kod adolescenata. Studija na 1.153 dečaka i devojčica prosečne starosti oko 14 godina pronašla je povezanost između korišćenja Instagrama i Snapchata, usvajanja idealizovanih standarda izgleda i nezadovoljstva sopstvenim telom. Efekti nisu ograničeni samo na devojčice jer se i kod dečaka pojavljuje pritisak vezan za idealizovanu mišićavost.
Novije istraživanje na 2.500 adolescenata iz Češke pokazalo je složeniju sliku. Aktivnosti na mrežama koje su fokusirane na izgled bile su povezane sa nezadovoljstvom zbog izgleda tela kada su se posmatrale razlike među mladima. Ipak, istraživači nisu pronašli dokaz da povećana aktivnost jednog pojedinca nužno dovodi do većeg nezadovoljstva šest meseci kasnije. To je važan podsetnik da društvene mreže nisu jednostavan uzrok sa jednim predvidljivim rezultatom.
Pritisak ipak postoji kada se svakodnevno gledanje tuđih obrađenih lica spoji sa poređenjem, lajkovima i sopstvenim filterima.
Koliko vredi zaštita dece?
Beauty filteri su zapravo samo jedan mali deo ogromnog dogovora. Meta je krajem avgusta postigla sporazum sa američkim državama i teritorijama nakon optužbi da su Instagram i Facebook koristili funkcije koje stvaraju zavisnost i izlagali mlade rizicima po mentalno zdravlje. Kompanija je pristala na finansijski paket koji može dostići približno 18 milijardi dolara. Oko 12,7 milijardi je garantovani deo dok je dodatnih približno 5,3 milijarde vezano za određene uslove i poteze drugih velikih platformi.
Promene su mnogo veće od zabrane filtera. Tinejdžeri u američkim državama i teritorijama obuhvaćenim sporazumom dobiće podrazumevano dnevno ograničenje od dva sata ukupno na Facebook i Instagram nalozima. Maloletni korisnik neće moći samostalno da isključi to ograničenje bez dozvole roditelja. Aplikacije će biti blokirane između ponoći i šest ujutru osim određenih funkcija za komunikaciju. Obaveštenja će tokom školskih sati uglavnom biti utišana.
Broj lajkova će tinejdžerima biti skriven po početnim podešavanjima. Dobiće mogućnost da izaberu hronološki feed bez personalizacije algoritma. Moći će da ugase autoplay dok će roditelji dobiti dodatne mogućnosti kontrole. Većina tih obaveza treba da traje deset godina.
Kada jedna od najvećih tehnoloških kompanija na planeti pristane na paket vredan milijarde dolara i na toliko promena svog proizvoda, teško je više govoriti o bezazlenom dečjem skrolovanju.
AI dodatno pomera granice
Beauty filter je nekada bilo lako prepoznati. Imao je naziv i korisnik ga je uključivao dok AI sada omogućava mnogo sofisticiranije izmene koje mogu da izgledaju gotovo potpuno prirodno. To svakako menja i način na koji mladi ljudi doživljavaju sadržaj.
Ako znate da gledate reklamu za maskaru, možete da budete kritični prema reklami. Ako znate da fotografija koristi filter, pretpostavićete da koža nije savršena. Teže je kada uređena fotografija ili AI generisano lice izgleda potpuno stvarno i nikakva vidljiva oznaka vam ne govori da posmatrate nešto što nikada nije postojalo. Za dete koje je odraslo uz TikTok, Instagram i Snapchat granica između fotografije i digitalne konstrukcije može biti skoro nevidljiva.
Sada medijska pismenost više ne znači samo naučiti dete da ne veruje nepoznatoj osobi koja mu šalje poruku. Moraće da nauči da ne veruje automatski ni fotografiji, videu, glasu, savršenom licu influensera ili reklami koju mu je algoritam ubacio između dva klipa.
Roditelji ne mogu sve sami
Najlakše je roditeljima reći da kontrolišu šta dete radi na internetu. Ali realnost je mnogo komplikovanija jer internet više nije mesto na koje dete ode. Internet je sada svuda oko deteta. Da li je to telefon koji nosi u školu, grupni čet sa prijateljima, omiljena igrica, TikToku trendy video, Instagram poruka, YouTube… Pa i u AI alatu koji koristi za domaći zadatak jer smo mu mi to dozvolili kako bi bio bolji i brže uradio zadatke.
Meta sama u obrazloženju novih mera priznaje da se tinejdžeri ne zadržavaju na jednoj aplikaciji. Kada im se ograniči jedna platforma, vrlo lako prelaze na drugu. Kompanija je zato pozvala TikTok i YouTube da prihvate slične standarde zaštite. Instagram može da ukloni jedan efekat ali dete može da otvori drugu aplikaciju. Može i da obradi fotografiju AI alatom. Sigurno je da će to dete da vidi hiljade fotografija drugih ljudi koji koriste iste korekcije a algoritam i dalje može iz dana u dan da pokazuje isti tip lica, tela i standarda lepote.
Jedna zabrana zato neće rešiti problem ali može da bude važan početak. I tu ne smemo da upadnemo u ono “znam ja svoje dete” i da gledamo kako da zaobiđemo pravila. Neka pravila moraju da postoje!
Pravo lice kao digitalni bunt
Beauty industrija je decenijama prodavala ideju promene. Društvene mreže su tu promenu ubrzale do tačke u kojoj više nije potrebno kupiti proizvod već je dovoljan jedan dodir ekrana. Za odraslog čoveka je možda lako da kaže da je to samo filter ali za trinaestogodišnjaka koji tek uči šta mu se dopada na sopstvenom licu, taj filter može da postane standard sa kojim se poredi svaki put kada pogleda sebe bez telefona. Imamo generaciji koja će morati veoma rano da nauči da savršeno lice na ekranu često nije nečije pravo lice.
Deca danas moraju da nauče da prepoznaju opasnost koja ponekad izgleda lepo, ima milion pratilaca i savršenu kožu a mi moramo da udemo tu i da ih usmeravamo.
