Gejming miševi su godinama napredovali uglavnom na papiru. DPI je rastao, težina se spuštala za nekoliko grama, polling rate je postajao sve veći a proizvođači su svaku novu generaciju predstavljali kao revoluciju. A znamo da je iskustvo korišćenja često ostajalo veoma slično. Tokom 2026. godine se to konačno promenilo jer su veliki proizvođači počeli da menjaju delove tehnologije koji su dugo bili gotovo nepromenjeni. Bilo da je to način na koji klik registruje pritisak ili komunikaciju između senzora i računara, bežični prenos i upravljanje energijom. Logitech, Razer i SteelSeries su svaki na svoj način pokazali da sledeći korak više nije samo još 10.000 DPI na kutiji.
Još zanimljivija promena se događa kada su u pitanju cene. Tehnologija koja je pre nekoliko godina bila rezervisana za najskuplje esports modele danas ulazi u proizvode koji koštaju višestruko manje. I mislim da je baš to vidno na tržištima poput Srbije. Kupac kod nas mnogo pažljivije meri koliko stvarnog hardvera dobija za uložen novac pa brend više nije dovoljan argument za cenu od 20.000 ili 25.000 dinara. U taj prostor je tokom 2026. ušao i AVAX, novi brend na domaćem tržištu koji kroz Game Centar pokušava da premium specifikacije spusti u cenovni rang u kojem do sada gotovo nisu postojale.
DPI trka
Industrija je dugo prodavala senzore kroz što veći DPI iako većina ozbiljnih FPS igrača koristi neuporedivo niže vrednosti. Današnji premium miševi bez problema prelaze 30.000 ili 40.000 DPI ali ta cifra ima vrlo malo veze sa načinom na koji će prosečan igrač podesiti Counter-Strike 2 ili Valorant. Mnogo su važniji kvalitet praćenja, IPS, maksimalno ubrzanje, lift-off distance, konzistentnost senzora i ponašanje pri veoma brzim pokretima. U tom delu su kvalitetni moderni senzori toliko sazreli da čak i srednja klasa može da ponudi nivo praćenja koji je pre nekoliko godina bio rezervisan za najskuplju opremu.
Baš zbog ovoga su veliki proizvođači morali da pronađu novi deo za prednost u novoj tehnologiji. Ako senzor od 20.000 ili 30.000 DPI već radi gotovo besprekorno, sledeća generacija ne može da se proda samo brojem 40.000 napisanim većim fontom. Inovacija se zato preselila u klik, komunikaciju, potrošnju energije i način na koji uređaj šalje podatke računaru. To je mnogo zdraviji pravac razvoja jer pokušava da popravi stvarne delove lanca između pokreta ruke i reakcije na ekranu.
Klik, klik i klik
Logitech je tokom godine napravio možda najradikalniji potez uvođenjem haptic-inductive, odnosno analognih klikova u Superstrike Pro liniju. Ideja je slična onome što su Hall Effect i Rapid Trigger uradili tastaturama, trenutak aktivacije više ne mora da bude jedna fiksna mehanička tačka. Korisnik može da menja prag aktivacije a sistem omogućava i brže ponovno registrovanje klika prilikom otpuštanja tastera.
Koliko će prosečan igrač zbog toga zaista postati brži sasvim je drugo pitanje. Testovi stranih i domaćih profesionalaca sa Logitechovim Superstrike modelima pokazali su da je razlika u čistom vremenu reakcije kod jednog korisnika bila reda jedne milisekunde, što se lako može izgubiti u normalnim dnevnim varijacijama. Tehnologija ipak ostaje važna jer menja nešto što je decenijama bilo veoma slično kod gotovo svakog miša. Industrija prvi put ozbiljnije eksperimentiše sa samom arhitekturom klika a ne samo sa njegovim životnim vekom.
Razer menja fokus
Razer je sa Viper V4 Pro modelom predstavio FrameSync, tehnologiju koja pokušava bolje da uskladi trenutak u kojem senzor uzima podatke sa trenutkom u kojem računar te podatke traži. Umesto da senzor neprestano pravi veliki broj nepotrebnih očitavanja, sistem ih sinhronizuje sa komunikacijom prema računaru. Ideja nije samo smanjenje potencijalnog jittera već i mnogo racionalnije korišćenje baterije a to postaje sve važnije kako polling rate raste. Zato recimo Viper V4 Pro upravo zahvaljujući ovom pristupu može da kombinuje veoma visoke performanse sa do 180 sati rada na 1.000 Hz.
SteelSeries je istovremeno otišao u trećem smeru i na Rival Pro i Sensei Pro modelima uveo ultra-wideband bežičnu komunikaciju, odnosno UWB, uz svoj pristup „pravom“ 8K pollingu. Umesto standardnog 2,4 GHz prenosa, novi modeli koriste širi frekvencijski prostor i pokušavaju da smanje probleme sa zagušenjem bežičnog signala. SteelSeries je dodao i izmenjive baterije koje omogućavaju da jedna radi dok se druga puni. Time je 2026. praktično dobila tri različita odgovora na isto pitanje, šta još može da se unapredi kada je sam senzor već dovoljno dobar?
Koliko je važno 8.000 Hz?
Polling rate je postao nova omiljena brojka marketinga. Standard od 1.000 Hz znači da miš šalje podatke računaru jednom u svakoj milisekundi dok 8.000 Hz taj interval spušta na 0,125 milisekundi. Matematički je 8K očigledno brži, ali realan dobitak između 1K i 8K iznosi najviše oko 0,875 milisekundi u vremenu slanja izveštaja. Za većinu korisnika je to znatno manje važno od stabilnog frameratea, monitora, latencije same igre, kvaliteta senzora, oblika miša ili jednostavno činjenice da im određeno kućište bolje leži u ruci.
Viši polling rate ima i svoju cenu. On može više da optereti procesor, ozbiljno smanji autonomiju bežičnog miša i kod pojedinih konfiguracija čak doprinese micro-stutter problemima. Zbog toga profesionalni igrači ne koriste automatski 8K samo zato što postoji. Pročitala sam da je TenZ koristio 1.000 Hz uprkos dostupnosti mnogo većih vrednosti. Ozbiljan gaming miš ne treba procenjivati prema jednoj velikoj brojci već prema tome koliko dobro čitav sistem funkcioniše zajedno.
Srbija ima drugačiju računicu
Globalno tržište može relativno lako da apsorbuje miš od 180 dolara. U Srbiji se proizvod koji pređe 20.000 dinara nalazi u potpuno drugačijoj kupovnoj kategoriji, bez obzira koliko je tehnički dobar. Kupac koji daje toliko novca uglavnom već zna šta želi, poznaje senzor, oblik i grip stil i vrlo često kupuje direktno zbog brenda ili konkretnog esports modela. Najveći deo kupaca zato se ne odlučuje za najskuplje modele, već za uređaje iz srednjeg cenovnog ranga.
AVAX zvanično samo u Srbiji
Upravo zbog toga je ulazak AVAX-a na srpsko tržište zanimljiviji od pojave još jednog logotipa na polici. Zvanični distributer za Srbiju je manji retailer a ne veliki distributer što govori o tome da su gejmeri rešili da se sami bore za bolju ponudu. AVAX je od početka postavljen između klasičnog budžetskog segmenta i mnogo skupljih premium proizvođača. Prvi rezultati na domaćem tržištu su veoma dobri a od brenda se očekuje mnogo upravo zato što specifikacijama napada deo ponude u kojem je cenovna razlika do etabliranih imena ogromna.
AVAX pritom nije pokušao da uđe na tržište samo sa jednim „halo“ proizvodom. LW01 pokriva osnovni žični segment sa cenom od 2.999 dinara, LW02 PRO ide na 3.999 dinara i uvodi bežični model sa Pixart senzorom dok LW03 PRO sa 6.999 dinara ulazi u mnogo ozbiljniju konkurenciju. Takva struktura omogućava da kupac može da ostane unutar istog brenda dok prelazi iz početnog u srednji i zatim u performance segment.
LW03 PRO menja računicu
Najzanimljiviji proizvod je trenutno AVAX LW03 PRO, jer na papiru poseduje veliki deo specifikacija koje se vezuju za mnogo skuplje modele. Koristi Pixart PAW3395 senzor sa do 26.000 DPI, 650 IPS i 50G ubrzanja, podržava 1.000 i 8.000 Hz polling, ima OMRON prekidače deklarisane na 100 miliona klikova i teži 55 grama. Povezivanje je tri-mode, pa su dostupni 2,4 GHz wireless, Bluetooth i USB-C dok baterija od 500 mAh ima deklarisanu autonomiju do 50 sati.
AVAX za manje od trećine cene pojedinih flagship konkurenata nudi PAW3395, veoma nisku masu i 8K polling. Naravno, iz perspektive nekoga ko godinama radi sa periferijama, specifikacija nikada nije cela priča. Firmware, stabilnost wireless veze, konzistentnost kvaliteta između serija, završna obrada, klizači, balans mase, osećaj scrolla, implementacija prekidača i softverska podrška su mesta na kojima se često vidi zašto jedan proizvod košta više od drugog. Ipak, sama činjenica da kupac za 6.999 dinara danas može da dobije ovakvu hardversku osnovu pokazuje koliko se tržište promenilo.
Monopol na dobar senzor
Nekada je kupovina jeftinijeg miša gotovo automatski značila kompromis u senzoru, wireless stabilnosti ili masi pa je ozbiljan FPS igrač vrlo brzo završavao kod nekoliko poznatih modela. Danas Pixart senzori visokog kvaliteta, lagana kućišta i 1K ili čak 8K tehnologija ulaze u cenovne klase u kojima su pre nekoliko godina postojali mnogo jednostavniji proizvodi. Ekstremne specifikacije definitivno više nisu uslov za kvalitetno gaming iskustvo.
Za premium proizvođače to predstavlja ozbiljan problem. Logitech, Razer, SteelSeries i ASUS više ne mogu da naplaćuju višestruko veću cenu samo zato što imaju dobar senzor i stabilan wireless jer se ta osnova polako demokratizovala. Njihova prednost sada mora da dođe kroz tehnologije poput FrameSynca, analognih klikova, UWB veze, boljeg softvera, dugoročne podrške, preciznije ergonomije i ogromnog iskustva u kontroli kvaliteta. I zato je 2026. zanimljiva godina u kojoj veliki brendovi ponovo unapređuju i daju novo jer ih donji deo tržišta sve ozbiljnije pritiska.
Tri puta skuplji nije tri puta bolji
Domaći kupac ovo posebno jasno vidi kroz cenu. Ako AVAX LW03 PRO košta 6.999 dinara, Logitech Superlight 2 oko 19.499 a Razer Viper V3 Pro oko 21.999 dinara pa pitanje više nije samo koji miš ima najbolje specifikacije. Bitno je šta tačno dobijamo za dodatnih 12.000 ili 15.000 dinara.
Odgovor postoji ali nije jednostavan. Logitech i Razer imaju godine razvoja wireless sistema, ogromne baze profesionalnih igrača, zreliji softver, vrlo detaljno razvijene oblike i dokazanu konzistentnost kroz veliki broj proizvedenih jedinica. To poseduje vrednost, posebno nekome ko zarađuje igrajući igre i za koga periferni uređaj nije hobi već radni alat. Međutim, igrač koji želi vrlo dobar senzor, 55 grama, wireless i mogućnost 8K pollinga sada više ne mora automatski da izdvoji dvadesetak hiljada dinara.
Iz maloprodajnog ugla upravo je srednji segment možda najvažniji. Prodavnica mora da ima proizvod za kupca koji želi najbolje bez pitanja o ceni. Ali mnogo veći broj ljudi ulazi sa konkretnim budžetom i pokušava da dobije što više performansi unutar njega. Ako ponuda skače sa miša od 3.500 dinara direktno na modele od 15.000 ili 20.000, između ostaje ogroman prostor u kojem kupac često odlazi na strane sajtove ili traži manje poznate kineske brendove bez jasne lokalne podrške.
Oblik ili specifikacija
Posle svih senzora, herca i milisekundi ostaje činjenica koju industrija povremeno pokušava da sakrije iza marketinga, miš prvo mora da odgovara ruci. Oblik i veličina miša, raspored bočnih tastera i način na koji ga korisnik drži često imaju veći uticaj na preciznost i udobnost nego prelazak sa 1.000 na 8.000 Hz. Nekom više odgovara claw, drugom fingertip pojedinima palm grip, dok izbor dodatno zavisi i od veličine šake. Zbog toga najveći DPI broj sam po sebi nije dovoljan razlog da neki miš bude bolji izbor.
Tržište gejming periferija je dovoljno zrelo da kupci više ne veruju automatski RGB osvetljenju i velikom DPI broju ali je istovremeno dovoljno otvoreno da novi brend može brzo da privuče pažnju ako ponudi komponente koje igrači već poznaju. PAW3395, OMRON prekidači, 55 grama i 8K polling nisu apstraktne marketinške formulacije, već stvari koje deo gaming publike danas vrlo dobro razume. I da se tako vratim na brend koji me je oduševio, AVAX, i da napomenem da se novi brend ne gradi jednim dobrim listom specifikacija već kroz kvalitet više proizvodnih serija, stabilne drajvere, reklamacije, dostupnost rezervnih modela, reakciju distribucije i iskustvo korisnika posle godinu ili dve svakodnevnog korišćenja. Ako AVAX na tim mestima potvrdi ono što trenutno obećava cenom i hardverom, mogao bi da postane veoma ozbiljan igrač u srednjem segmentu domaćeg tržišta. Upravo je to deo ponude u kojem u Srbiji postoji najviše prostora.
2026. je konačno promenila pravila
Posle godina u kojima su se gejming miševi uglavnom takmičili u sve većim brojevima, 2026. je donela stvarnu promenu tehnologije na oba kraja tržišta. Premium proizvođači eksperimentišu sa analognim klikovima, UWB komunikacijom, sinhronizacijom senzora i drugačijim upravljanjem pollingom. Jeftiniji brendovi istovremeno spuštaju kvalitetne senzore, mala kućišta i 8K mogućnosti u znatno pristupačnije cenovne razrede. Kupac danas zbog toga ima više izbora ali mora i mnogo bolje da razume šta mu je zaista potrebno.
Za Srbiju je to možda još važnije nego za velika zapadna tržišta. Razlika između 7.000 i 22.000 dinara nije samo razlika između dva modela na istoj polici već često granica između realne i luksuzne kupovine. Ako se sadašnji trend nastavi, naredna velika bitka među proizvođačima gejming miševa neće se voditi oko toga ko može da napravi najveći DPI broj već ko može da ponudi najbolju tehnologiju po ceni koju kupac zaista želi da plati.
