Horor igre poslednjih godina ponovo doživljavaju veliki povratak, od novih nastavaka do remakeova naslova koje smo nekada igrali na PlayStationu 2, GameCubeu i još starijim konzolama. Posle Milanove recenzije Clive Barker’s Hellraiser: Revival, u kojoj je naveo koliko survival horror još može da bude brutalan, neprijatan i istovremeno dobro osmišljen, bilo je teško ne pomisliti na igre koje nisu imale istu sreću da dobiju novu publiku.
Dok su Resident Evil, Silent Hill i još nekoliko velikih imena dobili remakeove, remastere ili nova izdanja, pojedini važni horori ostali su vezani za konzole stare više od dve decenije. Ne govorimo o tome da ih tehnički nije moguće pokrenuti uz emulaciju, već o tome da ih danas nema u normalnoj legalnoj prodaji za moderne platforme.
Sweet Home
Pre nego što je postojala vila porodice Spencer, postojao je Sweet Home. Capcom je igru objavio 1989. godine za japanski Famicom kao prateći projekat istoimenog horor filma. Pet članova filmske ekipe ulazi u napuštenu vilu kako bi fotografisalo vredne freske ali ubrzo postaje jasno da izlazak neće biti jednostavan.
Igra je kombinovala RPG borbe, istraživanje, ograničene resurse, različite sposobnosti likova i trajnu smrt članova ekipe. Ako neko pogine, priča se nastavlja bez njega, što može da promeni i završetak. Mnogi elementi koji će kasnije postati zaštitni znak Resident Evila već su bili prisutni, a Shinji Mikami je govorio o uticaju Sweet Homea na nastanak prvog dela serijala. Problem je što je Sweet Home ostao u 1989. godini. Zvanično nikada nije lokalizovan za zapadno tržište niti je dobio moderno reizdanje. Postoje prevodi koje su napravili fanovi ali Capcom nikada nije omogućio jednostavan legalan način da se igra kupi i odigra na savremenom hardveru.
Pomalo je ironično što danas možemo jednostavno da kupimo brojne verzije Resident Evil dok je jedan od njegovih najvažnijih prethodnika praktično ostao muzejski eksponat.
Eternal Darkness
Nintendo i čist psihološki horor nisu kombinacija koju često stavljamo u istu rečenicu ali je Eternal Darkness: Sanity’s Requiem upravo zbog toga ostao toliko zanimljiv. GameCube naslov iz 2002. pratio je Alexandru Roivas, koja je posle brutalnog ubistva svog dede počela da istražuje porodičnu kuću i otkriva priču koja se proteže kroz različite istorijske periode.
Najpoznatija ideja bio je sistem mentalnog stanja. Što je lik više bio izložen užasima, igra je počinjala da menja ono što igrač vidi i čuje. Prostorije su se deformisale, pojavljivali su se prizori koji nisu stvarni a igra je umela da se poigrava čak i sa samim interfejsom. Granica između problema sa igrom i namerne halucinacije postajala je deo horora.
Eternal Darkness nikada nije dobio zvanično moderno izdanje, iako se povremeno ponovo pojave priče o mogućem povratku. Interesovanje publike nije nestalo, ali za sada i dalje govorimo o igri koja je čvrsto vezana za originalni GameCube.
Clock Tower 3
Serijal Clock Tower je tokom devedesetih gradio strah na potpuno drugačijem principu od igara u kojima se problem rešava velikom količinom municije. Igrača je neko progonio, a preživljavanje se uglavnom svodilo na skrivanje, bežanje i pronalaženje pravog trenutka za nastavak istraživanja.
Clock Tower 3 je za PlayStation 2 promenio dotadašnji pristup i predstavio Alyssu Hamilton, tinejdžerku koja se susreće sa ubicama i natprirodnim događajima povezanim sa različitim periodima prošlosti. I dalje je najvažnije bilo pobeći od protivnika koji je fizički jači od vas, što je koncept koji će mnogo godina kasnije postati standard brojnih modernih horora. Posebno je zanimljivo što danas možemo da igramo prvi Clock Tower ali ne i treći deo. Clock Tower: Rewind je zvanično vratio original na savremene platforme uz prevod i dodatne opcije, dok je Clock Tower 3 ostao vezan za PlayStation 2.
Ako je Rewind pokazao da interesovanje za serijal još postoji, treći deo je logičan kandidat za sledeće vraćanje iz arhive.
Haunting Ground
Capcom je 2005. godine objavio Haunting Ground, još jedan PS2 horor koji je izbegavao ideju da je glavni junak hodajući arsenal. Fiona Belli se budi u misterioznom zamku i najveći deo vremena provodi pokušavajući da izbegne ljude koji je progone. Njena najveća pomoć nije puška, već pas Hewie.
Odnos Fione i Hewieja bio je jedan od ključnih sistema igre. Pas može da pronađe predmete, pomogne u rešavanju problema i zaštiti Fionu, ali njegovo ponašanje zavisi od toga kako se igrač prema njemu ophodi. Uz sistem panike i stalni osećaj da je Fiona fizički slabija od ljudi koji je progone, Haunting Ground je imao pristup koji danas deluje poznato upravo zato što su ga brojni kasniji horori razvijali dalje. Capcom igru nikada nije vratio na aktuelne konzole ili PC, pa su originalni primerci vremenom postali kolekcionarska roba. Jedna od interesantnijih Capcomovih horor igara tako je istovremeno postala i jedna od najmanje dostupnih.
U vreme kada kompanija uspešno vraća stare Resident Evil naslove, teško je ne pomisliti šta bi moderan port ili remaster mogao da uradi za Fioninu priču.
Resident Evil Outbreak
Resident Evil Outbreak je najbolji dokaz da dobra ideja može da se pojavi u pogrešno vreme. Capcom je još tokom PS2 generacije pokušao da napravi online survival horror u kojem nekoliko običnih stanovnika Raccoon Cityja zajedno pokušava da preživi epidemiju.
Umesto Leona, Jill ili Chrisa, igrači su birali među ljudima sa različitim zanimanjima i sposobnostima. Svako je imao svoje prednosti a grupa je morala da sarađuje dok se virus širio i situacija postajala sve gora. Capcom je priču smestio u vreme katastrofe poznate iz Resident Evil 2 i Resident Evil 3, ali iz ugla ljudi koji nisu specijalni agenti ili policijski heroji. Problem je bio u tome što online igranje na PlayStationu 2 početkom dvehiljaditih nije bilo ni približno jednostavno kao danas. Evropska verzija prve igre čak je izašla bez online funkcionalnosti, pa je čitav koncept imao mnogo više potencijala nego infrastruktura na kojoj je trebalo da radi. Danas, kada kooperativne igre mogu da okupe prijatelje za nekoliko sekundi, Outbreak deluje kao projekat koji je stigao prerano. Ni original ni File #2 nisu dobili moderno izdanje koje bi ih vratilo široj publici.
Veza sa serijalom ipak nije potpuno izgubljena. Alyssa Ashcroft, jedna od igrivih junakinja Outbreaka, ponovo je postala relevantna kroz noviju Resident Evil priču, što je samo podsetilo publiku na spin-off koji Capcom još nije vratio.
Remake ili ne
Remake nije jedini način da se sačuva stara igra. Nekada su dovoljni kvalitetan port, dobra emulacija u zvaničnom izdanju, viša rezolucija i nekoliko opcija koje će naslov prilagoditi današnjem hardveru. Clock Tower: Rewind je pokazao da stara igra ne mora potpuno da se promeni da bi dobila novu priliku. Posle Hellraiser: Revival još je zanimljivije vratiti se ovim naslovima. Nova igra je pokazala koliko survival horror može da bude neugodan i brutalan kada iza provokacije postoji dovoljno dobra igra, dok Sweet Home, Eternal Darkness, Clock Tower 3, Haunting Ground i Resident Evil Outbreak podsećaju koliko dobrih ideja žanr već ima u svojoj prošlosti.
Ovim igrama možda nije potreban remake vredan desetine miliona dolara i za početak je dovoljno da ponovo možemo normalno da ih kupimo i igramo.
